Jadnici
Sinopsis
Adaptacija uspešnog mjuzikla, rađenog na osnovu klasičnog romana koji je napisao Viktor Igo. Doživljaji bivšeg zatvorenika Žana Valžana, smešteni u Francusku 19. veka.
„Jadnici“ pričaju uzbudljivu priču o slomljenim snovima i neuzvraćenoj ljubavi, strasti, žrtvovanju i iskupljenju. To je večni testament izdržljivosti ljudskog duha. Džekmen igra bivšeg zatvorenika Žana Valžana, koga, posle prekršene uslovne kazne, nemilosrdni policajac Žaver (Krou) juri već decenijama. Kad Valžan pristane da se stara o Kozeti, mlađoj ćerki Fantine (Hetavej), radnice u fabrici, njihovi životi će se zauvek promeniti.
- Žanr kat.: Evropski film, FEST 2013., Februar 2013., Kritike, Aktuelno, Kinematografije, Drama, Decembar 2012., Mjuzikl, Evropski, po Romanu, Romansa, Premijere USA
- Trajanje: 158
O Filmu
Producent Makintoš, objašnjava ovaj fenomen: „’Jadnici’ su jedan od najboljih društvenih romana ikad napisanih. Igo je stvorio likove i pisao o situacijama koje su univerzalne i vanvremenske. Kad na sve to dodate snagu muzike Kloda-Mišela Šenberga, genijalnost originalnih francuskih tekstova Alena Bublila, i fantastičan stil pisanja Herberta Krečmera, uspeh ove predstave lako se može razumeti.“ 
Tokom godina, Makintošu su prilazili mnogi reditelji koji su želeli da prenesu predstavu na film. Zapravo, filmska prava su prodata još pre 25 godina, kad je predstava premijerno prikazana s velikim uspehom na Brodveju, ali su ponovo vraćena Makintošu. Producent je odlučio da sarađuje sa najunosnijom i najcenjenijom produkcijskom kućom u Velikoj Britaniji, Working Title Films, koja je već neko vreme želela da snimi mjuzikl.
„Bio je to težak zadatak,“ kaže producent Felner, „da se najbolji pozorišni mjuzikl pretvori u filmski mjuzikl. Ali uz to je došla i ta privilegija da smo nasledili izuzetno voljen materijal i da smo dobili mogućnost da sarađujemo s ljudima koji su stvorili ovu predstavu.“
Reditelj filma, Tom Huper, priseća se šta ga je to privuklo ovom projektu: „Ono što je bilo najuzbudljivije kod rada na filmu ’Kraljev govor’ bilo je emocija koju je izazivao kod publike širom sveta. Zbog toga sam želeo da moj sledeći film za temu ima nešto što će izazvati još snažnije emocije.“ Dok je čitao Nikolsonov scenario na letu od Londona do Los Anđelesa, Huper je bio ganut do suza i odmah je znao da je pronašao svoj sledeći film. „Kombinacija toga kako sam se osećao posle gledanja mjuzikla i efekta koji je scenario imao na mene, dovela me je do zaključka da ovde imam neverovatnu mogućnost da snimam na veoma emotivan način. Privukao me je spoj ove izuzetne priče i transcendente i moćne muzike.“ 
„Želeo sam da stvorim izmenjenu stvarnost na filmu, u kojoj ljudi komuniciraju kroz pesmu, sve vreme,“ kaže Huper. Ali Huper je uradio još nešto, potpuno originalno. „Želeo sam da rizikujem i uradim nešto potpuno drugačije u drugačijem žanru. Od samog početka, uzbuđivala me je ideja da snimimo sve uživo. Mislim da ne bih snimao ovaj film da se ispostavilo da nije moguće da se snima uživo, jer bez obzira na to koliko je dobra sinhronizacija glumaca koji pevaju na plejbek, publika uvek vidi da tu nešto nije prirodno i ne može da se poistoveti sa time što se dešava na platnu.“
Kasting
Centar priče čini odnos između Žana Valžana i inspektora Žavera, koji je mnogo kompleksniji od tipičnog odnosa heroja i zlikovca. „Sukob ova dva čoveka kroz dugi niz godina je motor koji pokreće ceo film,“ kaže producent Hejvard. Odabir pravih ljudi za ova dva centralna lika bio je vitalan za uspeh ovog poduhvata.Huper se priseća sastanka sa Hjuom Džekmenom: „Bila je to najuzbudljivija audicija koju sam ikad obavio. Hjuova gluma kroz pesmu je potpuno neverovatna. Kroz pesmu može da proizvede emociju iz sebe možda čak i dublju nego kroz konvencionalni dijalog. Tako je tečan i opušten dok peva da se lako može poverovati da mu je pesma zapravo prvi izbor komunikacije. On mi je bio pravi sveti gral, genije kako za glumu tako i za pevanje.“
Džekmen se takođe priseća ove audicije: „Bez sumnje, ovo je bila najuzbudljivija audicija u mom životu, trajala je oko tri sata, ali na kraju sam morao da kažem Tomu da moram da odem kući da uspavam decu.“
„Valžan je jedan od najboljih književnih likova svih vremena,“ nastavlja Džekmen. „Pratimo ga 20 godina, od trenutka kad je pušten na uslovnu slobodu, do njegovog uzdizanja do pozicije gradonačelnika, pa do trenutka kad ponovo postaje odmetnik. U tom periodu, vidimo sve njegove uspone i padove, muku i uzbuđenje koje život donosi. On je neverovatno human, izuzetno stoičan i snažan i potpuno inspirativan. Njegov život je zaista neponovljiv. Ovo je uloga mog života.“
Kad su dobili svog Valžana, filmadžije su bile odlučne u tome da nađu glumca dovoljno snažnog da parira Džekmenu u roli Žavera. Oskarovac Rasel Krou odmah im je pao na pamet. „Nisam znao da je Rasel toliko dobar pevač i da je karijeru započeo u pozorišnim mjuziklima. Imao je goreću želju da snimi mjuzikl. Nismo mogli da verujemo kakva nas je sreća snašla kad smo shvatili da je jedna od najvećih svetskih zvezda ujedno i strastveni ljubitelj mjuzikla koji poseduje i muzičko predznanje,“ kaže Huper.
Za razliku od svojih kolega, Rasel Krou nije pogledao predstavu pre audicije, ali je odmah shvatio ozbiljnost ovog poduhvata. „Ima toliko mnogo moćnih pesama i tema univerzalne privlačnosti,“ kaže on.Krou, poput Džekmena, nije imao problem da ode na audiciju pred Huperom i producentima. Krou se priseća: „Palo mi je na pamet da peške dođem na audiciju, jer sam to radio kad sam počinjao da radim, kad su audicije bukvalno određivale da li ću jesti ili neću ili da li ću moći da platim kiriju ili ne. Tog dana je padala kiša. Mogao sam da uzmem taksi, ali sam znao da u tom slučaju audicija neće dobro proći.“ Na zaprepašćenje producenata, Krou je došao na audiciju mokar do gole kože. „Mislim da od uloge Džona Neša u 'Blistavom umu' nisam bio više uzbuđen što ću igrati neki lik.“
En Hatavej je takođe provela 3 sata na audiciji pred Huperom i čekala je mesec dana pre nego što je saznala da je dobila ulogu jednog od možda najtragičnijih likova u Igoovoj priči. Primorana je na prostituciju nakon što je izbačena iz fabrike, i njeno propadanje slama srca.
Hatavejina posvećenost ulozi po svim parametrima bila je izuzetna i njeno fizičko putovanje, kao i emotivno, bilo je podjednako intenzivno kao i Džekmenovo. Ne samo što je odlučila da sopstvenu kosu odseče u jednoj sceni u kojoj Fantina prodaje svoju kosu, već je morala i mnogo da smrša da bi fizičko propadanje Fantine bilo uverljivije.
Kritika
Ovaj film je pravo umetničko delo. Jezgrovit, kompleksan, strahopoštovan...
Besprekoran...
Opčinjavajući...
Hrabar...
Pokazna vežba...
Jer, veliki je izazov da se u eri razmažene filmske publike, tamo negde na početku 21. veka, napravi - mjuzikl! Žanr, koji je stran novim naraštajima publike, a koji čak i oni "malo upućeniji u stvar" pamte uglavnom samo po legendarnom "Tomiju" Kena Rasela ili "Mulen Ružu", Baza Lurmana, i to je to, u poslednjih pedesetak godina. Plus-minus. Ima tu i varijanata "komada s pevanjem", a la "Briljantin", "Flešdens", "Futluz" ili "Cry Baby" (sve dragi filmovi), ali, "Jadnici" su, skoro pa opera! Po svojoj grandioznosti i besprekornosti. Fotografija kao "Luvr", kostimi kao "Madam Tiso", scenografija kao Rembrantov barok, uverljivo kao da se nalazite u sred vrtloga emocija Igoove revolucije...
Sve ono što je falilo, recimo, holivudskoj Ani Karenjinoj, ovde je doživelo ekstazu postojanja. Svi protagonisti, od Hjua do Saše Barona, zaslužuju ovacije za svoj performans. Jer, to nije ni gluma, vec čista i egzaktna emocija. Od koje se koža ježi...
Ovo, svakako, nisu "lake note". Potrebno je dobro da se čovek preznoji da bi se shvatila umetnost lepote postojanja ovog vanvremenskog ostvarenja. Hrabri, novi svet... Ima nade...
Đorđe Mijušković