Šatl je uništen, a Rajan i Kovalski potpuno sami u kosmosu zavezani jedno za drugo plutajući u beskraju. Grobna tišina im govori da su ostali i bez kontakta sa Zemljom, i nadom u spas...
Kada strah počne da se pretvara u paniku, svaki uzdah troši još više dragocenog preostalog kiseonika, a možda jedini put kući vodi preko otiskivanja dublje u mračno prostranstvo svemira...
Režija: Alfonso Cuaron
Uloge: Sandra Bullock, George Clooney, Basher Savage
Svetske filmske kritike (čitaj: "američke") uglavnom su iskovale ovaj film u zvezde. Neki u svom poređenju idu tako neumerno da ga porede čak i sa "Avatarom". Dakle, Kauronov film je dovoljno dobro pedigriran da uspe u bioskopima...
Ali...
Ovaj film, ipak, boluje od neshvatljivog manjka identiteta - zašto je, dovraga, u pojedinim situacijama toliko prepatetičan, da ortodoksne ljubitelje žanra navodi na razočaranje? Pogotovo što ta patetika uopšte nema opravdanja u ovakvoj radnji filma, kao, na primer, priča majke koja je izgubila svoju četvorogodišnju ćerku, ili onda kada joj neki zalutali Kinez u sred svemirske gluvoće peva uspavanku...
A i onaj potpuno nepotrebno-bezobrazni natpis na samom startu filma - "da je život u svemiru - nemoguć"!? Sme li to tako olako da se tvrdi, pa, makar se zvao i Kuaron???
Čuveni Artur Klark davno je rekao da film koji će biti bolji od "Odiseje u svemiru" mora biti sniman na licu mesta. E, pa, mada su se autori "Gravitacije" trudili da to tako izgleda, vidljivo je povlađivanje ukusu ne mnogo zahtevne publike, pre svega po scenarističkim fabularnim rešenjima, mada i ona tehnička, ponuđena u filmu, ne izgledaju dovoljno provokativna da bi poduprla interesovanje nekog ko ne drži, recimo raketno modelarstvo, u malom prstu. A, i takvog prilično opterećuje, uvođenjem mašinerija na ruskom ili kineskom jeziku koje glavna junakinja koristi bez ikakvih poliglotskih znanja, već samo na osnovu obične intuicije.
Kamerno-klaustrofobična premisa o dva astronauta izgubljena u svemiru, u nastojanju da se sa svog slupanog bolida nekako došlepavaju na majčicu Zemlju, dovoljno je u startu nudila interesantnih realizatorskih mogućnosti da se upiše u istoriju filma. Međutim, umesto da se dobije neki novi SF-Bergman, ako već ne Kjubrik, ceo utisak se nekako sveo da brzozaboravljajući eksperiment.
...Mada, svetski (čitaj: "američki") kritičari kažu drugačije...
Uostalom, vreme će pokazati...
Đorđe Mijušković