Istinita priča o braći Šulc, Marku i Dejvu, koji su postali Olimpijski šampioni u rvanju, jedini u američkoj istoriji kojima je to pošlo za rukom iste godine - 1984. Oni su održavali vezu sa ekscentričnim bogatašem Džonom Dupontom, naslednikom porodične hemijske imperije, obolelim od paranoidne šizofrenije, što je dovelo i do ubistva Dejva Šulca - 26. januara 1996. godine...
Motiv za ubistvo nikad nije razjašnjen. Dupont je bio pasionirani sakupljač poštanskih markica i ljubitelj ptica, kao i osnivač Prirodnjačkog muzeja u Delavaru. Takođe, bio je i trener rvanja, a svojim bogatstvom izgradio je i dvoranu za trening tima "Foxcatcher". Kompletan eksterijer ovog zdanja bio je ofarban u crno!
Dobar film. Uprkos svom prilično zahtevnom trajanju, osećaj teskobe koji izbija nakon odgledanog filma budi emociju koja može da izazove podstrek. Utoliko značajnije, što je delo sačinjeno na osnovu istinitih događaja, pa stoji i kao opomena na krhkost naših bića, svedočeći o tome ko smo i šta smo - i, koliko smo zapravo nesavršeni u svom postojanju...
Teško je da se napravi dobar film, a da se kraj unapred zna. Onaj ko se ranije upoznao sa pričom, a čak i producenti ne krije sudbinu glavnih protagonista, ipak će ostati uzdrman. Jer, pre svih, Tejtum i Karel, odigrali su veoma upečatljivo svoje uloge, njihovim dosadašnjim karijerama prilično nespojivim, a reditelj Benet Miler čak je u Kanu proglašen za najboljeg u svojoj branši 2014. godine! Iz svega ovoga može i da se zaključi da je ovo jedan od najboljih američkih filmova te godine! Što je ako ne baš 100 odsto tačno, a ono veoma blizu istini!
Dakle, spremite se na priču o ceni "pobede" i "uspeha", ovaj put ispričanu kroz vizuru sportista-rvača! To je i traktat o ljudskom potcenjivanju, veri u sebe, kao i o lažnom spokojstvu moći! U krajnjem slučaju, to je i prilika da se široj publici približi i draž sporta koji je nama ovde, u "onoj" ili "ovoj" državi dao neke zaista vredne pobednike, nosioce medalja na najvećim sportskom takmičenjima. Tako, na primer, ostaje zabeleženo da je stariji brat - Dejv Šulc, na putu do zlatne medalje na Olimpijadi u Los Anđelesu pobedio i Jugoslovena po imenu Šaban Sejdi, a koji je kasnije osvojio bronzanu medalju!
Đorđe Mijušković