Savršen plan

RAZGOVOR S REDITELJEM PASKALOM ŠOMEJOM

Počećemo sa kratkom seansom psihoanalize! Savršen plan je vaš drugi dugometražni film i, kao Srcolomac, govori o tome kako je teško spojiti dvoje ljudi. Koji je vaš problem sa životom u dvoje sa Paskalom Šomejom?

Uveravam vas da je moj život u dvoje vrlo stabilan, živim sa istom ženom 25 godina!

Mislim da je sentimentalna intriga najbolji pokretač dramatike, temelj koji priči pruža kreativnost, a filmu omogućava da izađe iz okvira. Ovakva sentimentalna osnovica zaokuplja interes gledalaca tokom celog filma…

Jedan od razloga zašto film tako dobro funkcioniše je zato što su pažljivo obrađena oba njegova aspekta: ovo je komedija – i zaista je smešna – ali ovo je i romansa…

U području komedije slažem se sa autorima scenarija (Loran Zeitun i Joan Gromb) da u jednom trenutku osećaje treba produbiti. Iako film počinje kao čista zabava, važno je da se u određenom trenutku pažljivo istraži osećaj ljubavi, bez bojazni od romanse. Ali trudimo se da ne odemo u sladunjavost! U jednom trenutku likove treba dovesti u klasičnu dilemu između strasti i razuma.

U filmu koristite oštar i grub jezik.

Istina je da volim da radim na konceptima koji su često na granici realnosti, stoga želim da likovi i situacije budu u realnom, konkretnom svetu. I zato mora biti malo grubosti, oštrine i varijacija u međuljudskim i porodičnim odnosima. Ovakav realizam mi odgovara i neophodan mi je. Uzmite na primer sekvencu u Africi, mislim da nismo prikazali zemlju sa razglednice ili je rekonstruirali u studiju. Snimali smo u pravim četvrtima i sa pravim ljudima…

Vratimo se komičarima i filmskom paru: Deni Bun i Dajan Kruger…

Ono što me zanimalo kod Denija Buna je njegov burleskan i fizički talent koji ima malo glumaca u Francuskoj. Oduševljen sam saradnjom sa nekim ko ima toliko smisla za vizuelnu komediju, kao niko sa kojim sam do sada radio. Uz njega povezujem razne, jednako raznolike i talentovane glumce: Peter Selers, Luj de Fin, Burvil ili među novijima Džim Keri.

Osim toga sam imao utisak da Deni često nije bio u potpunosti iskorišćen u filmovima u kojima je glumio. On je glumac koji se može preopteretiti i istovremeno biti precizan, bilo je vrlo zanimljivo istražiti celi njegov raspon koji je poprilično širok! Puno smo radili zajedno da nađemo odgovarajući ton, bez straha da ne odemo predaleko u scenama čiste komedije u kojima dotičemo burlesku, a u drugim smo scenama tražili suzdržanost i suptilnost…

Vrlo je inventivan, pa svoje ideje predlaže drugima. Velikodušan je i ne boji se isprobavanja! Ni u jednom trenutku nisam imao osećaj da radim sa drugim rediteljem: naravno da zna posao reditelja, ali ponašao se u potpunosti kao komičar.

A Dajan? Smestili ste je ne samo tamo gde je još nismo videli, već tamo gde je sigurno ne bismo ni zamislili…

Da, istina je da uvek postoji rizik kod odabira komičarke ili komičara koji treba da uradi ono što do tada nije nikada uradio. Osim toga, Izabel, lik koji glumi Dajan, je prilično kompleksna žena, koja puno laže, koja konstantno glumi. Te stvari je teško dočarati pred kamerom, jer treba imati dvostruki nivo interpretacije: jedan namenjen drugim likovima i jedan za sebe… To je pitanje ravnoteže, a od prvih čitanja sa Dajan video sam da ima energiju, talenat i inteligenciju za tako nešto. Osim toga, ona ima retku sposobnost glumica koje odmah izazivaju pažnju. Kamera je voli. Uz to ima veliku maštu, neverovatnu energiju i radnu snagu bez premca!

Za scene ruskog plesa na kraju filma radila je kao luda! Koreografija je bila vrlo zahtevna i zbog nje je imala strašne grčeve…

Dajan je htela da uspe kao komičarka u ovom filmu, to do tada nije praktikovala. To je bio veliki izazov za nju. Ali čim je došla na set, vodila se svojim instinktom, kao i Deni. I to je bilo dobro, jer ja ne volim puno da ponavljam scene. Znam da glumci vole taj osećaj slobode i poštovanja za njihov kreativni rad. Film je time puno dobio jer su se Dajan i Deni dobro zabavljali, a nisu se štedeli…

Druga važna stvar u filmu je kvalitet slike. U Francuskoj se komedije često snimaju ne vodeći računa o osvetljenju i scenografiji…

I ovo mi je takođe veoma važno! Određena vizuelna elegancija ne sprečava komičnost i uživanje! Budući da se u komedijama često snimaju situacije na granici dobrog ukusa, važno je pronaći klasičnu i elegantnu formu koja gledaocu dočarava kompletnu sliku. Na ekranu je to briga za kadrove, dekor, svetlost, koje volim da rekreiram sa svojim stručnim saradnicima. Posebno želim da spomenem glavnog snimatelja (Glynn Speeckaert), snimatelja kadrova (Patrick de Ranter) i scenografa (Hervé Gallet) koji su doprineli formalnom kvalitetu filma harmonijom i prefinjenošću…