Enderova igra

Orson Scott Card je objavio svoj poznati i hvaljeni SF klasik "Enderova igra" 1985. godine. Roman je osvojio Hugo i Nebula nagrade i bio preveden na 28 jezika. Filmska adaptacija se činila neminovna, ali preneti detaljno opisanu budućnost, priču i svet Kardovih romana mogla je preuzeti samo vrlo talentovana i odlučna filmska ekipa. Producentkinja Lynn Hendee, predsednica Chartoff Productions, više od deset godina radila je na projektu adaptacije romana za velike ekrane. Robert Chartoff i Lynn Hendee s godinama su se zbližili s piscem i postali njegovi ambasadori u filmskoj industriji, ali projekt je uistinu bio pokrenut tek kad su se udružili s Gigi Pritzker i Lindom McDonough. Uskoro su im se pridružili Alex Kurtzman i Roberto Orci, poznati po adaptacijama za velike ekrane poput filmova Transformers i Star Trek, koji obožavaju roman otkad su ga pročitali kao deca. Deo tima postala je i kompanija Digital Domain, što je prvi put da ovaj div za vizuelne efekte pomaže u produkciji film od samih početaka razvoja projekta, zahvaljujući čemu su odmah počeli da učestvuju u stvaranju ovog zanimljivog sveta i Enderovog svemira. 
Producentskom timu je bilo potrebno godinu dana pre nego što su pronašli pravog scenaristu za adaptaciju romana za velike ekrane – to je Gavin Hood koji je odgovoran za filmove kao što su Tsotsi i X-Men Origins: Wolverine, to jest, koji je radio na malim i nezavisnim filmovima velikog značenja, ali i velikim filmovima s puno specijalnih efekata. Hud je osvojio producente svojim entuzijazmom, maštom i emotivnom povezanošću s materijalom, a filmu ga je privukla prilika da odvede publiku u svet budućnosti koji se vrlo razlikuje od današnjeg i onog s čime se čovečanstvo danas suočava. 
Enderova igra istražuje ključne ideje kao što pitanje što zapravo znači biti pravi vođa, pitanje ravnoteže između dobra i zla i opravdanost rata. „Da li je način na koji smo pobedili isto tako važan kao i sama pobeda?“ rekao je Hud. „Gdje je granica između dobra i zla i zar ih ne možemo svi pronaći u svojoj suštini, ponekad istovremeno? Da li je ispravno biti vođa koristeći brutalni autoritet kako bi naterao druge da naprave što želiš? Ili je važnije privući ih i izvući iz njih ono najbolje? Ender se bori s tim pitanjima kroz celi film.“
U svojoj suštini Enderova igra je priča o istinskom heroju, izjavio je scenarista i redatelj: „Mladić napušta sigurnost svog doma i počinje nevjerojatnu pustolovinu. Upoznaje se s mnogim osobama koje utiču na njega na jedan ili drugi način, i odrasle osobe i druga deca. S druge strane, ovaj film ima spektakularne vizualne efekte i nadam se da smo uspeli izvući najbolje iz oba sveta.“
Teško je da se adaptira bilo kakav roman za velike ekrane, pa i Enderovu igru koja je bogata likovima i mnogim zapletima, a pisana u prvom licu. Zbog toga se Hud odlučio da sažme šest godina iz romana u jednu jedinu i usmeriti se na Enderove napore da postane vođa kakav svi veruju da može da bude. Hud je sarađivao s producentima na scenariju i trebalo mu je dve godine da ga završi, zahvaljujući čemu je dobio bolje razumevanje likova i priče. 
Nakon što su se tolike godine trudili doneti Enderovu igru na velike ekrane, Hendee je više nego zadovoljna postignutim: „Enderova igra je popularna i nakon 30 godina jer publici postavlja teška pitanja o čovečnosti i društvu i ne pruža lagane odgovore. Svi se mogu poistovetiti s time.“
„A sve to je zamotano u napetu SF pustolovinu“, dodao je Orci. „Obrađuju se ozbiljne teme, ali s druge strane imate i odlazak u svemir, lekcije kako leteti u bestežinskom stanju i pilotirati svemirskim brodovima. Film je stvarno epski i nije samo za decu, iako ima toliko mladih glumaca u ekipi.”

Detaljnije o filmu pročitajte klikom ovde: 

Režija: Gavin Hood

Uloge:  Harrison Ford, Abigail Breslin, Asa Butterfield, Hailee Steinfeld, Ben Kingsley

Ovo jeste priča o preranom ratnom stasavanju jednog klinca, pronalaženju i zauzimanju svog zacrtanog mesta u životu, ali, prevashodno, vangeneracijski, o onom čudnom osećaju, koji samo retki imaju u sebi - kada znaš da si u svemu bolji od okolne mediokratije, čija je varljiva vladavina zasnovana na brojnosti, staklenim nogama u paničnom strahu svaki put kad neki njen pojedinac biva u neposrednoj opasnosti da bude raskrinkan kao glup i nesposoban, dezavuisan od strane nekog ko iole misli svojom glavom, tada u očajanju sopstvenog samoočuvanja mobiliše klonirane jedinke svoje amorfne mase isfrustriranih poslušnika, u patetičnim nasrtajima da onoga ko i malo štrči saplete, sputa i prisilno ukalupi. Naravno, i skloni ga što dalje, ili još jednostavnije - fizički eliminiše. 

Ali, kada se taj malo drukčiji ne preda, on ili skroz propada kao odbačeni kojot izujedan od svog čopora ili postaje veliki lider. A, pravom lideru strah postaje snaga, a diplomatija i adrenalin sirova hrana za izdizanje iznad puka.

Kako to uvek biva moćne "agencije" u svom oprobanom fašisoidnom maniru poretka namirišu i prigrle takve prpošne mlade firere pod svoje, protežirajući ih kao kontrolisano ultimativno oruđe za masovno uništenje, angažovano kad zahteva potreba trenutka - naravno uz obaveznu nacional-patriotizam-heroizam mitologiju. Od prvih zabeleženih antičkih ratova - do bestežinskog međuzvezdanog prostranstva, na zapadu ništa novo - vešto izmanipulisani nasilni kod zaključan u glavama svih nas.

Ikonografijom, možda i suviše emotivno u našim podnebljima, podseća na modernu američku dominatorsku silu koja, umesto neke pustinje, džungle ili protiv gomile neposlušnih Srba - angažuje ovog puta svoje tehno-ubisvene snage u konačnoj vaspitnoj meri izrečenoj nekim insektolikim vanzemaljcima. Sve mu to dođe isto za prave uniformisane profesionalce koji nikad ne postavljaju suvišna pitanja.

Uz prepoznatljive elemente Odiseje što homerovske, što Klarkove, u maniru Starship Troopersa, Oficira i džentlmena, Last Starfajtera i igrica 80-ih, po romanu napisanom sada več davne 1985. godine, film predstavlja britku kritiku savremenog ratnohuškačkog društva i glorifikacije policajaca novog svetskog poretka, koja je u međuvremenu samo dobila još više istorijskih dokaza za utemeljenje svoje mračne vizije. 

A posle zaista dužeg niza godina Harison Ford je izbacio jednu ulogu dostojnu svojih slavnih trenutaka. Čisto da se vidi da to još uvek ume, ili mu jednostavno prijaju svemirske uloge vraćajući ga u hansolovsku mladost. Voleli bi da ga gledamo u još takvih. 

Petar Čubelić