Dnevnik ruma (Dnevnik opijanja)

Film koji odaje utisak da čitate jednog Ernesta Hemingveja ili F. Skot Ficdžeralda. Nastao na osnovu romana Hantera S. Tompsona, napisanog ranih šezdesetih godina prošlog veka, ali objavljenog tek 1998. godine.

Hunter Stockton Thompson (1937 –2005) američki novinar i pisac. Pripisuje mu se stvaranje Gonzo novinarstva, stila novinarstva u kome se reporteri toliko uživljavaju u predmet svojih reportaža da postaju glavni junaci svojih priča. Takođe je poznat po zagovaranju i upotrebi psihodeličnih i ostalih droga za menjanje svesti (a nešto manje i alkohola i vatrenog oružja), svojim libertarijanskim pogledima, kao i ikonoklastičkom preziru prema autoritetima. Tompson je izvršio samoubistvo ispalivši metak iz pištolja sebi u glavu. U svom oproštajnom pismu je kao razlog naveo starost i "nedostatak zabave".

I opet neki izgleda ne baš inventivni prevodioci ga prekrstiše, ovaj put u "Dnevnik opijanja". Nikad nam neće biti jasno - zašto? Da autor hteo da se tako zove, sam bi dao takav naslov. Verovatno misle da se  rum koristi samo u kolačima, a loče se isključivo vinjak i radža...

Koliko puta ste poželeli da sve ovo sranje oterate u … i odete na neko tropsko ostrvo da počnete sve iz početka?  Univerzalna priča, koju samo neki sprovedu u delo, a ostali gledaju u slike egzotičnih predela na svojim desktopovima.

Problem je samo sitnica da se ne može pobeći od sebe, ma koliko kilometara prešli.

To polako shvata i glavni junak filma, polupijanac, polunovinar-polupisac u polunovinama u polusvetskom poluraju… Oko svoje trideset-i-neke kada je konačno vreme da čovek odluči koja vrsta osobe će biti. Mnogi su mozda doneli i pogrešnu odluku u to doba. A možda i nisu, nego im to samo izgleda tako, ko će ga znati...

Stigneš negde omirišeš vazduh, udahneš i zaroniš. Lokalci se svesrdno potrude da te uvedu u sitne tajne opstanka i užitaka. Deluješ samom sebi vrlo moćno kad vidiš kakvi su frikovi oko tebe... Jedini kandidat za posao (kako to dobro i nestvarno zvuči), dobiješ ga. Rum, bum, i ljubav na prvi pogled sa tuđom ženom tajkunskom...

Mogao da bude odličan, baš kultni film - na nivou „Godina opasnog žvota“ ili još bolji, ali nije...
Ovako je zaglibio u pokušaju, razigravanju, i ok je, nije loš,  mada više deluje kao neka pilot epizoda neke u principu baš dobre serije... zašto, ko će ga znati...