Začuđujuće bled film, za jednog Klinta Istvuda. Čak nije ni kontroverzan, s obzirom na temu o kojoj priča. A, morao je da bude...
Kris Kajl je "mornarička foka", snajperista koji je ubio najviše Iračana. Kada je, konačno, ubio i ozloglašenog snajperistu sirijskog porekla, vratio se u SAD, ženi i svojoj deci, a napisao je i autobiografiju. Ubio ga je drugog februara 2013. godine izvesni Eddie Ray Routh, kolega ratni veteran, kome je Kajl pokušavao da pomogne i prebrodi posttraumatski sindrom. Edi čeka suđenje, braneći se da je ubistvo počinio u nastupu ludila (ovo o Ediju je plod istraživačke aktivnosti autora ovog teksta na internetu, a ne deo filma).
Stari dobri Klint očigledno se mašio priče koja je još uvek dovoljno sveža, i u rekordnom roku prebacio je na filmsko platno. Gotovo faktografski, kao da gledate neki dokumentarac, ne ulazeći dublje u svest glavnih aktera i pokušavajući da objasni šta je ovog Teksašanina napravilo gotovo hladnokrvnom mašinom za ubijanje u ratu prema kome istorija još nije sasvim našla opravdanje. E, pa tu i leži glavna slabost filma, prema kom je, recimo, "Rođen četvrtog jula" kao neka opominjujuća gromada. Jer, suviše je ubijanja u ovom filmu, onih stvarnih, a ne "smislenih" poput , recimo, opisanih u serijalu "Prljavi inspektor Hari"! Ili, čak i u bilo kom drugom filmu koji potpisuje Klint!
Možda najveća greška autora filmskog "Snajpera" jeste u tome što se pomenuto Kajlovo ubistvo spominje samo u jednoj rečenici, na odjavnoj špici filma. Njihovo obrazloženje za takav postupak jeste što je ceo događaj još toliko svež, a Kajlovo dvoje dece je još toliko malo, da u filmu nisu želeli da prikažu ubistvo njihovog oca, "jer bi to bila slika koju bi oni zauvek imali o njemu". Ipak, sve to, a i ono prethodno viđeno u predugačkih dva i nešto sata, učinilo je film jednodimenzionalnim i neinspirativnim, osim, ako naravo, ne nameravate da se prijavite u "Foke" i ratujete okolo za "najbolju zemlju na svetu", kako reče Kajl.
Tanušno. Ako je i od Klinta, mnogo je. Propagandno, i u tom smislu na liniji Anđeline...
Đorđe Mijušković