U vreme gomile osrednjih filmova koji uporno pokušavaju da budu ono što nisu, ovo predstavlja pravo banalno letnje zezanje koje uspeva da nas iskreno dovoljno puta zasmeje i osvoji svojim sirovim humorom (na nivou fore "povuci me za prst" - pa prdneš), kome se uz sve barijere ne može odoleti.
Sit Makfarlen, pišući scenario, režirajući i glumeći glavnu ulogu u filmu, kreće stazama Šarla Akrobate - Čarli Čaplina, ali imajući više sličnosti sa Zoranom Kesićem pod kaubojskim šeširom. Pokušavajući da napravi omaž jednom Mel Bruksu ili avionu bez pilota, realno dobacuje do domaćeg Crnog GRuje (prve sezone), u svojoj misiji da promeni stanje nadrndanosti u hteo-ne-hteo u lice sa blesavim smeškom.
Može se reči da je ceo u maniru jedne stendap komedije sa više ušesnika na temu koliki je zapravo bedak kad si prinuđen da živiš u okruženju koje ti nimalo ne odgovara, o večnom sukobu okorelih buzdovana i nerdova/štrebera, kao i o svima nama, ako hoćemo da povučemo paralelu sa našim primitivim okruženjem, koji se osećamo zaglavljeni u pogrešnom vremenu i/ili prostoru (spojler - Povratak u budućnost).
Na kraju ipak uz trijumfalni osmeh pozitivca na licu, kao u onom starom vicu - Tata ko to kara? - Odlikaši sine... a ovaj put čak Šarliz Teron - malo li je... uf, a Šarliiiz...
Šteta je samo što jedan takav pitak film, u kome su jasno definisani dobri i loši, koji bi bio skoro idealan za upoznavane najmlađe generacije sa niko-ne-zna-zašto-i-kad prokazanim žanrom vesterna (jel, da da ste primetili da se deca već 25 godina ne igraju kauboja i indijanaca) uz npr Vajld Vajd Vest, kao lagani uvod u ono što bi trebalo da bude obavezna lektira za sve dečake - "Za šaku dolara", Serđa Leonea i špageti opus - ovaj film zbog ekstremno eksplicitne, uglavnom verbalne seksualnosti, prema kojoj je čak i Maja Miloš na nivou naivne nevine devojčice, nikad neće moći da postane opšte-porodična zabava.
Petar Čubelić
"There's nothing about this plotline that doesn't feel like a retread, and MacFarlane, I'm sorry to report, still seems like the funniest guy in the writers' room rather than a genuine movie star."
"Nema ništa u zapletu što ne izgleda kao da je pokrpljen, a Mekfarlajn, žao mi je što to moram da izvestim, ipak mnogo više izgleda da je najsmešniji čovek u scenarističkoj sobi, nego prava filmska zvezda."
"There are enough laughs scattered throughout A Million Ways to Die in the West that while you're watching it, the movie seems like a passable comedy. By the time you get home, though, you can barely remember the jokes."
"Ima dovoljno smeha da film, dok ga gledate, izgleda kao podnošljiva komedija. Ali, u trenutku kad dođete kući, jedva da ćete se setiti šala.".