Veoma lep, jednostavni, "mali" film. Komedija koja to nije i drama koja to nije. 24 sata u životima običnih ljudi u malom španskom gradu... a moglo je biti bilo gde na kugli Zemaljskoj. Sudbine, sudbine i... sudbine.
Svi oni se tri puta dnevno okupljaju oko trpeze koja simbolizuje priliku za novi početak... ili kraj neke stare priče. Kako se uzme. I, kako ko doživi film.
Pri tom, svako je kriv onoliko koliko zaslužuje i svako je srećan onoliko koliko to breme uspe da nosi u sebi. Poruka za kraj - gledajte, mljackajte i sladite se. Jer, život je jako jednostavna rabota - samo ga treba živeti onako kako to rade ljudi u "18 obeda" - jednostavno!
Đorđe Mijušković